(...)
Utoliko, komunalna policija omogućava i transformaciju pojma „parazita” i time odgovora na potrebe novokonzervativnih elita koje kao „parazita” identifikuju upravo sitnog prestupnika, nekoga ko sitniš ućari švercovanjem, neko ko se sitno klati, a ne plati.
No nije to novovekovna izmišljotina, već refleksija jednog od osnovnih sentimenata kapitalističkih društava – pravi paraziti su sirotinja.
Stoga se upravo u slučaju komunalne policije da rastumačiti centralni i najvažniji fenomen zakona u kapitalističkom društvu: njegova prava uloga u takvom društvu i jeste da se „nejednako primenjuje”, odnosno nejednako reguliše život u zavisnosti od ekonomskog položaja.
U pitanju je upravo temeljna odlika zakona u kapitalizmu, gde su zakoni dizajnirani kao sistem barijera čije prevazilaženje odražava klasni položaj: ako ste siromašni, za vas su rezervisani disciplinski mehanizmi koji će meriti koliko je lubenica provirila van tezge, a ako ste bogati, na vas se pravila – to pokazuje nedavni skandal „Panama pejpers” – praktično ne moraju odnositi.
Tekst pročitajte na sledećem LINKU
Нема коментара:
Постави коментар