Toma Savic / FACEBOOK
Predlog mi zvuči isforsirano, idolopoklonski, neprimereno, pa i licemerno. Samo nekoliko (možda manje poznatih) činjenica. Veliki Anjeli, svojevremeno mnogo više je doprineo Zastavi i KG, a takodje i čuveni konstruktor ing. Dante Djakoza, istinski prijatelj Zastave i Grada. Malo ko ih se danas i seća, a o sličnoj (ne)zahvalnosti da i ne govorimo. Najveća bruka i sramota je da legendarni Prvoslav Raković, koji je osnivač domaće autoindustrije nema nikakvo obeležje u znak poštovanja i zahvalnosti, uprkos brojnim inicujativama upućenih i merodavnih Kragujevčana i inih. Raković je posle 20 godina ubrzanog razvoja industrije, Grada i šire zajednuce praktično najuren iz Zastave u vreme Titove hajke protiv brojnih najuspešnijih srpskih privrednika. Umesto Rakovića. ulicu je pre par godina “dobio” izvikani KG političar, koji je veoma doprineo Rakovićevom izgnanstvu, kao i neki manje zaslužni od Rakovića.
A što se tiče, sada nažalost pok. Markionea, kapa dole. Verovatno bi spomenik trebalo da mu podižu u Detroitu, pa i u Torinu, ali neznam zašto ovde u Kg? Molimo da se ima u vidu da je gotovo nasilnom privatizacijom uništen i poslat u zaborav jedan domaći “brend” (Zastava) , za razliku od (naprimer) Škode i Dačije. Da je ta “privatizacija” obavljena pod za nas ekonomsi katastrofalnim uslovima, uz to to tajnovotim i skoro nepoznatim i ekonomskoj praksi. Proizvodnja automobila u Kg iz godine u godinu opada, podaci o njoj za Kragujevčane su skoro poslovna tajna, cifre su daleko ispod najavljenih, a na hiljade radnika otpušteno. Za razliku od ostalih Fijatovih filijala u svetu, ovde se već godinama proizvodi samo jedan te isti model, bez najave dalje perspektive. Poslovanje FAS/FKA je već godinama sa neprihvatljivim bilansima i bez nekr ozbiljnije kontrole Vlade Srbije kao suvlasnika kapitala, a uz enormne donacije u raznim vidovima. Može se opravdano postaviti pitanje kako to Fijat dobro posluje u, napr. Italiji i Poljskoj, gde su plate zaposlenih daleko veće, gde se plaćaju svi porezi i doprinosi i gde su druge ekonomske prvilegije poput naših “mislena imenica”? Ali dovoljno za sada ...
Pa čemu onda “spomenični predlog” sa početka teksta? Možda kao simbol svojevrsnog mazohizma, sopstvenog tragikomičnog unižavanja ili samo kao pokušaj političkog (de)marketinga?!