Koraks: Vučić konačno priznao da nije Hitler

Koraks: Vučić konačno priznao da nije Hitler

Danas

Predsednik Srbije na TV Hepi rekao da su na karikaturi Danasovog karikaturiste Hitler i Gebels, a ne on Aleksandru Vučiću je trebalo čitavih 10 dana da prizna da nije Hitler.

Ovako je poznati karikaturista Predrag Koraksić Koraks prokomentarisao za Danas gostovanje predsednika Srbije na televiziji Hepi gde je on, prema sopstvenom svedočenju, prvi put video karikaturu o kojoj od proteke sedmice priča... »

Koraksić: Smešno da se predsednik bavi karikaturom, a ne pominje ugašene medije

 IndeksOnline pre 37 minuta

IndeksOnline

BEOGRAD – Karikaturista Predrag Koraksić Koraks izjavio je da je potpuno smešno da se predsednik Srbije Aleksandar Vučić bavi karikaturom, a da ne pominje probleme Južnih vesti, Vranjskih, niti brojne druge ugašene medije. 

“Vučiću je trebalo čitavih deset dana da prizna da nije Hitler. Ako on kaže... »

Koraks: Vučiću trebalo deset dana da prizna da nije Hitler

Karikaturista Predrag Koraksić Koraks izjavio je da je potpuno smešno da se predsednik Srbije Aleksandar Vučić bavi karikaturom, a da ne pominje probleme Južnih vesti, Vranjskih, niti brojne druge ugašene medije.

"Vučiću je trebalo čitavih deset dana da prizna da nije Hitler. Ako on kaže da je tako, mi bi trebalo da mu verujemo", rekao je Koraksić za list "Danas" komentarišući Vučićevo gostovanje na TV Hepi, gde je on, prema sopstvenom... »

Ustaški vandalizam u Zadru: Uništili srpski maslinjak, iza sebe ostavili pustoš

Bez maslinjaka je ostala Milica Babić, udovica Peke Babića koji je preminuo i sahranjen u Biljanima Donjim, na isti dan, pre tri godine

Srpskoj povratničkoj porodici Babić u mestu Biljane Donje kod Zadra nepoznate osobe posekle su sekirama 112 stabala maslina u noći između subote i nedelje. Bez maslinjaka je ostala Milica Babić, udovica Peke Babića koji je preminuo i sahranjen u Biljanima Donjim, na isti dan, pre tri godine. Pretpostavlja se da su počinioci Hrvati koji su došli da napakoste Srbima povratnicima, nakon obeležavanja 27 godina od stradanja u susednom hrvatskom mestu

Otvori na srbijadanas.com

Krstovi na mestima stradanja migranata

Patrijarh Pavle

ADNAN BALTA - Incident koji je pre nekoliko dana zabeležen u SPLITU kada je...

BENKSI - "Pozivajući se na Pikasovo..."

Konkurs za analizu tri pripovetke Laze K. Lazarevića u izdanju iz 1943. godine

U okviru aktuelnog seminara "Kako nastaje fašizam?" i svog dugogodišnjeg programa „Bibliotok" Kulturni centar REX raspisuje konkurs za kraću analizu ratnog izdanja tri pripovetke Laze K. Lazarevića, iz 1943. godine (edicija Srpska knjiga). U pitanju su pripovetke „Prvi put s ocem na jutrenje", „Školska zvona" i „Na bunaru".

U vreme kada je u strogo cenzurisanoj i nacističkoj okupaciji prilagođenoj kulturnoj produkciji bilo teško na repertoaru Narodnog pozorišta videti kvalitetniju predstavu sa temom iz nacionalne istorije, ove tri pripovetke su po oceni tada nadležnih organa kvislinške vlasti zaslužile da budu objavljene kao posebno izdanje. Poznato je da se fašistička ideologija oslanjala i oslanja i na sebi svojstvenu interpretaciju i uzurpaciju sadržaja i poimanja tradicije, a posebno na motive idealizovanog naroda i nacije. Sa druge strane, teme susreta ili sukoba tradicije i modernosti čine sastavni deo svake kanonske nacionalne kulture. Sudeći po teorijskim istraživanjima (npr. Rastka Močnika u njegovoj poznatoj studiji „Koliko fašizma"), ekstremno desni korisnici i uzurpatori ovakvih tema često veruju da se njima koriste iz, u suštini, „dobrih i opravdanih" razloga.

Analiza bi trebalo da preispita ovaj odnos u konkretnim istorijskim okolnostima a na pozadini širih kulturnih i političkih odnosa kanonske literature i nacionalne države tokom XX veka. Tekst koji bi na taj način trebao da analizira i „odgonetne" kriterijume i motive i izdavača i cenzora, ne bi trebao da bude duži od 3 stranice (do 1500 reči).

Za čitanje i analizu obavezno se koristi izdanje koje je u pitanju jer je moguće da je u njemu nešto drugačiji tekst pripovedaka nego u ranijim ili kasnijim izdanjima. Pdf izdanja se može skinuti sa linka na kraju ove najave.

Najbolja tri teksta biće nagrađena izborom knjiga iz istorije književnosti, savremene književne produkcije i političke teorije koje se bave temom fašizma. Izabrani naslovi će biti objavljeni tokom trajanja konkursa.

Radove na konkursu će ocenjivati žiri u sastavu Nađa Bobičić, književna kritičarka, dr Milovan Pisari, istoričar, i Snežana Baralić Bošnjak, politikološkinja.

Tekstovi se mogu slati na adresu govorni.programi.rex@gmail.com sa subjektom "Konkurs" i naslovom teksta. Rad je u slobodnoj formi, mogu se koristiti i delovi postojećih radova i tekstova ukoliko odgovaraju temi i zadatku konkursa. Tekstovi bi, ukoliko uđu u uži izbor ili budu nagrađeni, po dogovoru sa autorima i autorkama mogli biti objavljeni na sajtu ili nekoj od publikacija KC Rex. 

Konkurs je otvoren do 16. decembra 2018. godine.

Link za preuzimanje pripovetki:

http://rex.b92.net/admin/download/files/_id_12/Laza%20Lazarevi%C4%87%20-%20Tri%20pripovetke.pdf