уторак, 08. јануар 2019.

Milan Šerifović: OTVORENO PISMO SERGEJU TRIFUNOVIĆU


Serge Truffaut (TVITER) -  OK: samo da znate da je proteste u Kragujevcu...
(DATUM 7. januar 2019)

Milan Šerifović / FACEBOOK

Dragi moj Sergej!


Ja vas znam, a vi mene ne znate. Zato se ja divim vašem glumačkom, i plemenitom humanitarnom radu. A, vi ono što ja sada radim tako grubo napadate, samo na osnovu najordinarnije "rekla-kazala", i nečije patološke, rasističke mržnje.

Nisu smestili meni, moji Kragujevčani me jako dobro poznaju, i veruju mi: smestili su vama, da ugruvaju vas, a samim tim i vašeg brata, od koga sada "zentuje" ovo... Što zovemo - vlast!

Čudi me da ste to progutali, kao sve one ribe,  koje lovim ceo svoj život. Ja sam stariji čovek, tačno u godinam kad se neki ljudi prozliju.

Srećom ja nisam takav. Neki baksuz bi vas zbog javno izgovorene, teške uvrede tužio. Slomili biste se, a to nikad ne bi dokazali, jer je, apsolutna neistina, i... izgubili!

Na moj prvi poziv, odazvalo se oko 2-2,5 hiljade mojih sugrađana. Na sledećem protestu, moj Odbor i ja, trudićemo se ih bude još više, i više.

Moram tako, moj direktni šef Aleksandar Vučić,  to obožava, i uvek me miluje po glavi a ja mu radosno ližem ruku...

Zašto smo Zvonko i ja to, uopšte uradili? Zato što smo već izgubili nadu da će se naš grad ikada probuditi iz Endimionovog sna, zato što je naš grad, važan grad u Srbiji, i zato što ima gradova koji će za njim krenuti u proteste.

Ko to mene voli tako malo, iako sam ovde rodjen? To su oni, koji na ovom svetu nikad nisu, i neće voleti Rome! Pogotovo uspešne!?Molim...? Niste znali da sam Rom? Ništa, ništa... izvinite!

Imam i ja jedno pitanje za vas, nije nevažno: zašto vas vaši spec. izveštači nisu obavestili da će sutra, na sastanku našeg odbora, sedeti i izaslanik Protesta "1 od 5.000.000"? Nisu? Ništa, ništa... izvinite!

Dragi Sergej, (polu)svadjamo se, a ne mora i ne treba! Da je samo "moja koža" u pitanju, možda ne bih ni reagovao, ali moram... zbog onih koji mi veruju, i koji će tek tapkati po ovoj zimi, ko zna dokle...

Pozdrav koji vam šaljem, nije kurtoazni: zaista vam želim dobro zdravlje, uspehe u vašem poslu umetnika, i da još dugo pomažete našoj nesretnoj dečici, jer moj šef Aleksandar Vučić, za to nema vremena, a ni "raspoloženja"... (Što bi reko "Mali Neša", "...tako je u mogućnosti!")

P.S. -

Šerovao sam ovaj moj post od pre mesec dana, da se malo bolje upoznate sa mojim perfidnim metodama, kako ja umem da mu se udvaram, kad treba. Dakle, otvoreno pismo "mom šefu"! Da, da... lično mom šefu! Ne bih, ali je besramno i bahato ponizio mog kolegu, novinara RTS-a, pred milionima gledalaca, i pri tom i uživao, i likovao..

Нема коментара:

Постави коментар