KAD se u hororu, obliven hladnim znojem, trgnem iz sna u zoru, svakog 1. maja, setim se sirotog profesora Karla Marksa, koji je, pre nego što je proteran iz Pariza 1845, zaključio proučavajući engleske ekonomiste, da se nadnica određuje neprijateljskom borbom između kapitalista i radnika, da je proleter onaj koji živi bez kapitala i zemljišne rente, jedino od rada, i to jednostranog, apstraktnog rada. A moderni proleter ne poseduje ništa osim sopstvenog rada i ne može da izgubi ništa osim - sopstvenih
Foto Zoran Jovanović Ovako na početku "prazničnog"
razgovora, za "Novosti", odgovara reditelj LJubiša Ristić na pitanje
kakvu danas ima asocijaciju kad dođe 1. maj i Praznik rada. A onda
nastavlja: - Zatim se okrenem na drugu stranu i "među javom i med snom"
pričinjavaju mi se prvomajski uranci, ekskurzije i parade, prvomajske
demonstracije u Karakasu, Ajndhovenu i Jokohami, ali i proleteri svih
zemalja, uredno ujedinjeni u pucanju jednih na druge, u svim svetskim
Нема коментара:
Постави коментар