Analitičari: Zapad ćuti o izborima, očekuje da Vučić "završi stvar" sa Kosovom

 

Medijski izveštaji i analize iz januara 2024. godine, nakon izbora u Srbiji, ukazivali su na interpretacije da je

Zapad prećutno tolerisao izborne nepravilnosti, fokusirajući se na rešavanje pitanja Kosova.

 Analitičari su tada smatrali da je pragmatični pristup zapadnih zemalja uslovljen očekivanjem da predsednik Aleksandar Vučić doprinese rešenju kosovskog pitanja. 

 

Tumačenje događaja iz 2024. i tekući razvoj situacije

• "Tiha diplomatija": U januaru 2024. analitičari su ocenili da je ćutanje zapadnih sila, uprkos izveštajima o izbornim neregularnostima, rezultat takozvane "tihe diplomatije". Smatralo se da zapadne prestonice prioritet daju stabilokratiji u regionu i rešavanju kosovskog pitanja.
• Optužbe za pritisak: Tokom 2024. predsednik Vučić je optužio zapadne zemlje za pojačan pritisak na Srbiju, navodeći da je cilj de fakto priznanje Kosova i promena odnosa sa Rusijom i Kinom.
• Priznanje Kosova: U decembru 2023. Vučić je izjavio da Zapad neće odustati od nezavisnosti Kosova i da će Srbija biti izložena pritiscima, ali da on neće popustiti. Ova izjava ilustruje dugoročnu tenziju između srpskog rukovodstva i Zapada po ovom pitanju.
• "Zamrznuti konflikt": Vučić je u junu 2024. istakao da je za Kosovo potreban kompromis i da ne može doći do jednostranog rešenja, ali je i ranije izražavao protivljenje zamrznutom konfliktu.
• Smanjene nade: Izjave analitičara i političara tokom 2024. sugerisale su da se nade Srba sa Kosova o boljem životu smanjuju, usled opšte političke situacije. 

• 
  

Šira slika

• Promena retorike: Retorika predsednika Vučića se vremenom menjala, od izjava iz 2018. da Zapad ne želi da razgovara o teritoriji Kosova i da je za njih to "završeno pitanje", do kasnijih naglašavanja potrebe za kompromisom.
• Nedostatak rešenja: Iako je kompromis često pominjan, predsednik je 2018. izjavio da ne postoji rešenje za Kosovo na vidiku.
• Kompromisno rešenje: Najnovije izjave iz septembra i juna 2024. ponavljaju potrebu za kompromisom i da "nema rešenja zadovoljavajućeg za Srbe", što ukazuje na nastavak kompleksnosti dijaloga. 

• 
  

Zaključno, analiza iz 2024. godine, koja se odnosi na tumačenje ćutanja Zapada povodom izbora, bila je zasnovana na uverenju da Zapad toleriše unutrašnje prilike u Srbiji, dajući prednost pitanju Kosova. U međuvremenu, tenzije i pritisci u vezi sa Kosovom nastavljaju da oblikuju političku scenu, a dugotrajni spor ostaje nerešen.