Svi tirani, despoti liče kao jaje jajetu. Oni su narcisi i imaju fantastičnu žudnju za moći. U suštini su autistični, ne vide stvarnost, zatvoreni su u sebe, okružuju se ulizicama, poltronima
Živimo u posebnoj vrsti rasula, vrednog ozbiljnog psihološkog posmatranja. O tome kakvi su i kakvi smo, za NIN govori psiholog Žarko Trebješanin, nakon činjenice da je Orvel ozbiljno uzdrman stvarnošću u Srbiji. I, da je njen politički žanr neki bućkuriš sačinjen od komedije, drame, tragedije i trilera prevazišao mogućnosti čak i holivudskog blokbastera.
U takvim okolnostima lako je prekrajanje stvarnosti. To smo videli tokom Vučićeve posete Francuskoj u vidu zamrznutog snimka na RTS.
Vlast u Srbiji vlada fikcijom. Kažu da ima manje nazaposlenih, a to znači da su ti nezaposleni izbrisani sa spiska ili su otišli u inostranstvo. To je cinizam! Kada kažete da ima manje nezaposlenih, svi misle da su se oni zaposlili, a ne da su izbrisani ili da su otišli iz zemlje.
Mi nemamo demokratiju, nego samovolju, a to je suprotno od demokratije. Nemamo demokratske institucije. Jedan čovek se pita za sve, on odlučuje, to otvoreno kažu ministri, hvale se time da će biti onako kako kaže predsednik Vučić, on najbolje zna. To da čitavo pravosuđe radi kako jedan čovek misli da je pravedno, da se investira tamo gde jedan čovek odluči, to nikakve veze sa demokratijom nema. Kakav je to politički život ako ne možete da imate normalne, minimalno fer izbore. Ako ih nemate, kako možete da govorite o demokratiji.
Možete li nam dati psihološki presek profila Vučića?
Pisao sam portret Miloševića baš za NIN, decembra 1992, pred izbore. Odmeravali su ga i pustili tek nakon izbora. Zašto sam to tada radio? Ne da bih ga naružio, već kad imate čoveka koji sprovodi samovolju, ima svu vlast, tada je vrlo bitno kakav je on. I zato sam mislio da otvorim oči ljudima pre no što glasaju. Takva analiza ima smisla onda kada je neko diktator, a to ko je predsednik i kakav je njegov psihološki profil nema mnogo značaja ako imate demokratsku državu. Možete da analizirate Trampa koliko je infantilan, osion i slično, ali je važno da imate mogućnost da ga smenite. Kao što je Nikson smenjen, Klintona su preslišavale sudije. Ajde ovde da zamislimo da neko (Ustavni sud) stavi Vučića ispred sebe i preslišava ga. Naš problem je, bojim se, što je on veliki narcis, to iole pametan čovek vidi. On je bahat, čovek koji ide iz krajnosti u krajnost, sklon ekstremima. On je od onih koji za jednog Srbina sto muslimana hoće, i takve stvari, ekstremni je nacionalista bio, sada je veliki Evropljanin. Sve to govori o velikoj nestabilnosti. Ako gledate Koraksove karikature, vidite ga sa onih devet ekrana, i jasno vam je da vidi svugde samo sebe i da je veliki narcis. Kada biste danas pročitali ono što sam pisao o Miloševiću, videli biste da svi ti tirani, despoti liče kao jaje jajetu. Oni su narcisi i imaju fantastičnu žudnju za moći. U suštini su autistični, ne vide stvarnost, zatvoreni su u sebe, okružuju se ulizicama, poltronima…
Kako funkcioniše ta vrsta ličnosti?
Što je neko više orijentisan demokratski, liberalno, više se razlikuje kao ličnost. Ako je nekome najveći cilj da ima moć, apsolutnu vlast, to onda pojede sve druge osobine i zato svi koji su skloni diktaturi liče kao jaje jajetu. Naš veliki problem nije Vučić, nego sistem koji dozvoljava da neko takav može da dograbi apsolutnu vlast. Čak imam utisak da on ima još veću vlast nego što je ikada imao Milošević, jer ovaj drugi je imao kontrolu državnih medija. Ali ako se setimo, imali smo Studio B, koji je bio slobodan, pogledajte ga danas, imali smo B 92, TV Pančevo. Nama se činilo da je medijski mrak, ali smo imali neke novine koje su bile opozicione. Gde su one sada? Svedene na incident, na zanemarljivo. Tada smo imali slobodne lokalne medije, danas ih nema.
Autor:Tanja Nikolić Đaković
Foto:Snežana Krstić
Foto:Snežana Krstić
Opširnije u štampanom izdanju NIN-a
Нема коментара:
Постави коментар